Njemački kancelar Fridrih Merc pozvao je Evropsku uniju da iskoristi 160 milijardi dolara zamrznutih ruskih sredstava u korist Ukrajine – posebno za kontinuirano snabdijevanje oružjem – što predstavlja veliku promjenu u politici Berlina.
U autorskom tekstu za Financial Times, Merc je rekao da su ovi potezi neophodni kako bi Ukrajina mogla da pokaže „veću izdržljivost“ u ratu, u nadi da će primorati Kremlj da sjedne za pregovarački sto.
Berlin je ranije bio nevoljan da koristi ova sredstva, pozivajući se na pravne i finansijske prepreke. U četvrtak je Merc usvojio odlučniji ton. „To ne smije da nas zaustavi“, rekao je, pozivajući EU da razmotri „zaobilaženje tih problema“.
Dodao je: „Zalažem se za mobilizaciju finansijskih sredstava u razmjeri koja će osigurati vojnu otpornost Ukrajine tokom više godina.“
Trenutno je oko 300 milijardi dolara sredstava ruske centralne banke zamrznuto na međunarodnom nivou, od čega se veliki dio – oko 229 milijardi – nalazi u Evropskoj uniji, uglavnom kod belgijske klirinške kuće Euroclear.
Njemački kancelar sada nastoji da iskoristi 160 milijardi dolara u obliku zajma za Kijev. Sredstva bi bila dostupna Ukrajini kao zajam bez kamate koji bi se „otplatio kada Rusija nadoknadi Ukrajini štetu“ koju je rat prouzrokovao.
Kremlj već dugo kritikuje potencijalnu eksproprijaciju ruskih sredstava, rekavši prošle nedelje da takav potez „neće ostati bez odgovora“. Prema Mercovom predlogu, Ukrajini bi bilo dozvoljeno da koristi sredstva isključivo za nabavku oružja, a ne za budžetske potrebe. Isplate Kijevu bi se vršile u ratama, a zemlje EU bi, zajedno s Ukrajinom, određivale „koji materijal se nabavlja“.
Merc je dodao da vjeruje da bi ovaj mehanizam takođe pomogao da se „ojača i proširi“ evropska odbrambena industrija.
Njemačka je na drugom mjestu, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država, na listi zemalja koje su pružile najviše pomoći Ukrajini – kako vojne, tako i finansijske – od početka rata.
Merc, koji je izabran u februaru, snažno podržava Kijev i rat u Ukrajini učinio je centralnom tačkom svoje kancelarske politike.
On je ključna figura takozvane „koalicije voljnih“, a izgleda i da ima dobre odnose s američkim predsjednikom Donaldom Trampom.
U svom tekstu, kancelar je dodao da će pritiskati evropske lidere da usvoje ovaj predlog na neformalnom sastanku EU u Kopenhagenu naredne nedelje, s ciljem da se pripremi mandat za naredni samit EU krajem oktobra.
Dodao je da se nada da će predlog dobiti „jednoglasnu“ podršku, a ako ne, da će biti „usvojen velikom većinom“. Ove izjave se vjerovatno odnose na premijera Mađarske Viktora Orbana i Roberta Fica iz Slovačke, članice EU koje imaju bliske veze s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.