S obzirom da američki predsjednik Donald Tramp i ruski predsjednik Vladimir Putin razmatraju sastanak u narednim nedjeljama, možda bi bilo korisno zapitati se zašto se čini da je Moskva sada sklona okončanju rata u Ukrajini, piše Politiko.
Tri godine nakon sukoba, Putin je pokazao svijetu da mu nije stalo do krvoprolića, piše Politiko. A ako je njegov cilj bio da u Kijevu postavi vladu koja je naklonjena Rusiji, ostaje daleko od toga da to postigne. Međutim, postoji i treća, manje istražena hipoteza koja objašnjava zašto bi ruski predsjednik konačno mogao da dođe za pregovarački sto, navodi se u tekstu ovog medija.
Moskva bi uskoro mogla da muči da finansira rat, piše Politiko.
Uobičajeni narativ o fiskalnoj situaciji Moskve pokazuje da Rusija bilježi mali budžetski deficit i da je ruski javni dug nizak (na oko 20 procenata BDP-a), što čini dobre fiskalne metrike, navodi se u tekstu. Ova analiza važi za većinu ekonomija, piše Politiko, ali u slučaju Rusije postoji jedna važna kvaka: sa zapadnim sankcijama koje ograničavaju sposobnost Moskve da se uključi na međunarodna tržišta duga, Kremlj ima ograničen manevarski prostor za finansiranje svog malog — ali ipak stvarnog — fiskalnog deficita.
Prvobitni plan B Moskve je bio da natjera ruske banke da otkupe državni dug. Ova strategija je funkcionisala prilično dobro 2022. i 2023. godine, ali su pukotine počele da se pojavljuju prošle godine. Suočene sa konkurentskim pritiscima Kremlja da odobri stotine milijardi jeftinih zajmova odbrambenim firmama, a istovremeno kupuju ogromne količine državnih obveznica, domaće banke su postale toliko oskudne da sada nerado gomilaju još dugova, piše ovaj medij. Krajem prošle godine Kremlj je morao da otkaže nekoliko aukcija za emisiju unutrašnjeg duga jer nije bilo kupaca.
Dakle, pošto domaće zaduživanje više nije u obziru, Moskva se okrenula planu C: korišćenju rezervi Ruskog fonda nacionalnog blagostanja (NWF), piše Politiko.
Međutim, čak i najveća ušteda na kraju presuši, a tri godine nakon sukoba, rezerve likvidnosti NVF-a već su se smanjile za oko 60 procenata, piše.
Za Kremlj, tako izgleda da će ova godina biti teška na fiskalnom planu. U januaru je mjesečni budžetski deficit zemlje bio oko 45 odsto veći od cjelogodišnjeg cilja za 2025, piše Politiko.
Postavlja se pitanje šta bi se desilo ako bi Rusiji ponestalo novca da finansira svoj budžetski manjak?
Sa domaćim bankama koje se guše dugovima, piše u tekstu, državno neispunjenje obaveza moglo bi da izazove punu finansijsku krizu. Ako bi se to dogodilo, Kremlj bi bio pod teškim pritiskom da podrži svoj bankarski sektor.
Fiskalno gledano, Rusiji ističe vrijeme, piše Politiko. Kremlj nema plan D da finansira svoj budžetski deficit, što postavlja pitanja o njegovoj sposobnosti da finansira rat. Iz ove perspektive, fiskalni prostor za disanje bi mogao biti ono što Putin zaista traži u svojim razgovorima sa SAD, bilo kroz ublažavanje sankcija (na primer, ublažavanje američkih ograničenja na sposobnost Rusije da plasira spoljni dug) ili pauzu u sukobu (što bi Moskvi omogućilo da popuni svoju kasu smanjenjem troškova za odbranu), piše u tekstu.
Čini se da je razlog zašto bi Putin konačno mogao da pregovara da bude izuzetno jednostavan: on želi da izbjegne ponižavajući bankrot.
