Ruska ekonomija ulazi u duboku stagnaciju i krizu izazvanu sankcijama, ratom u Ukrajini i prevelikim vojnim troškovima, sa padom spoljnotrgovinskog prometa, kupovne moći građana i industrijskih sektora, navodi se u današnjoj analizi Oleksandra Levčenka za Demostat.
U pozadini ekonomske krize u Ruskoj Federaciji došlo je do pada robne razmjene.
Ukupan kontejnerski teretni promet u Rusiji smanjen je za 10,5 odsto u poređenju sa 2025. godinom, unutrašnji prevoz opao je za 13 odsto, nabavka stranih proizvoda se smanjuje, a pad izvoza iznosi 4 odsto, navodi se u analizi Demostata.
Razlozi su stagnacija ekonomije, sankcije i poteškoće sa međunarodnim plaćanjima, kao i izuzetno visoka cijena zaduživanja.
Kako se navodi, preduzetnici će deset puta razmisliti prije nego što nešto uvezu iz inostranstva, a domaće proizvodnje gotovo da i nema. Međutim, za devizno tržište takva aritmetika ima umirujući efekat.
Pad uvoza smanjuje potražnje za devizama što dovodi do prividne stabilnosti ili jačanja rublje.
Ogromni troškovi rata u Ukrajini ubrzano iscrpljuju državni budžet, lišavajući transportnu infrastrukturu neophodnih investicija.
Pad uvoza od 15 odsto i smanjenje tranzita svjedoče o tome kako međunarodne sankcije odsijecaju Rusiju od globalnih lanaca snabdijevanja. Zemlja se našla u dubokoj izolaciji – zatvorena tržišta, tehnološki embargo i komplikovana međunarodna plaćanja čine spoljnu trgovinu ekonomski neisplativom, ističe se u analizi.
Zamjena uvoza domaćim proizvodima nije uspjela jer “sopstvene robe gotovo da nema”.
Kupovna moć stanovništva je opala. Bankroti fizičkih lica porasli za 32 odsto, dospjeli neplaćeni krediti za 33 odsto u 2025, a do kraja 2026. očekuje se rekordnih 1,6 triliona rubalja dospjelih kredita.
Velika ulaganja u vojnu industriju podstakla su inflaciju, referentna kamatna stopa Centralne banke iznosi 15,5 odsto, krediti su nedostupni biznisu.
Poreska reforma od 2026. uključuje povećanje poreza na dobit za 5 odsto, PDV sa 20 na 22 odsto, smanjenje praga za pojednostavljeni poreski sistem sa 60 na 20 miliona rubalja i ukidanje povlašćenih režima – što dovodi do masovnog zatvaranja kompanija, prelaska u sivu ekonomiju i slabljenja preduzetništva.
Rat je pretvorio budžet u instrument servisiranja vojske: odbrambeni rashodi u 2025. dostigli 17 triliona rubalja (41 odsto svih izdataka), stvarajući budžetsku rupu od 5,7 triliona rubalja koju poreske promjene krpe prebacivanjem tereta na preduzetnike i stanovništvo.
Primjer krize je region Kuzbas (ugljena industrija): proizvodnja uglja pala za 7 odsto – na 15,8 miliona tona u januaru 2026; prerada za 7,9 odsto, izvoz za 15,5 odsto.
U prošlog godini je izgubljeno 4.000 radnih mjesta, a oko 30 od 150 preduzeća ugroženo zatvaranjem. Regionalni budžet izgubio je 36 milijardi rubalja zbog sankcija, konkretno zbog zatvorenog evropskog tržišta od 2022, i dodatnih ograničenja SAD 2024–2025, te porasta željezničkih tarifa za 50 odsto.
Ekonomija više ne funkcioniše u interesu stanovništva, već je u “negativnoj ravnoteži” – drži se na površini ratnom proizvodnjom, ali uništava sopstvene buduće kapacitete, sa prognozama usporavanja rasta BDP-a na 0,5–1,5 odsto u 2026. i rizikom recesije, zaključuje se u analizi Demostata.
