Karakteristične „bore“ koje prekrivaju Merkur, planetu najbližu Suncu, ukazuju na to da je nekada bio veći svijet koji se vremenom smanjio – a moguće je da se smanjio više nego što su naučnici do sada mislili, piše CVNN, prenosi N1 Beograd.
Najmanja planeta u našem Sunčevom sistemu u prosjeku je udaljena oko 58 miliona kilometara od Sunca i napravi jednu orbitu oko naše zvijezde svakih 88 dana, prema podacima NASA, piše CNN.
Ovaj stjenoviti svijet nastao je iz vrtloga gasa i prašine prije otprilike 4,5 milijardi godina. Rani period našeg Sunčevog sistema bio je haotičan, obilježen nasilnim interakcijama, dok je mnoštvo svemirskih stijena koje su kružile oko Sunca udaralo u druge objekte.
Novonastale planete već su vrele, slično vulkanskoj lavi, ali energija koja nastaje usljed takvih sudara stvara još više toplote. Kako ta toplota tokom vremena napušta ove svjetove, unutrašnjost planeta poput Merkura se skuplja.
Ispucala površina Merkura nosi ožiljke takvog skupljanja — naučnici ove grebene i litice nazivaju strukturama skraćivanja. Neke od litica mogu biti visoke i do 1,6 kilometara i protezati se stotinama kilometara.
Ali asteroidi i komete takođe su bombardovali Merkur, ostavljajući na njemu mnoštvo udarnih kratera, slično izbrazdanoj površini Zemljinog Mjeseca.
Ostaci nastali usljed udara možda su prikrili koliko se Merkur zapravo smanjio tokom vremena, navodi se u novoj studiji objavljenoj u četvrtak u časopisu „Geophysical Research Letters“.
Razumijevanje brzine kojom se Merkur smanjuje može da rasvijetli način na koji je planeta evoluirala i otkrije tajne njene misteriozne unutrašnjosti.
“Postoje lekcije o formiranju i evoluciji velikih stenovitih tijela poput naše Zemlje koje se na Merkuru mogu naučiti bolje nego bilo gdje drugde u našem Sunčevom sistemu“, napisao je u imejlu dr Hanes Bernhart, koji nije učestvovao u studiji. Bernhart je pomoćni naučni istraživač na Odeljenju za geološke, ekološke i planetarne nauke Univerziteta Merilend u Koledž Parku.
Nova studija takođe pokazuje koliko pitanja i dalje postoji o ovom sićušnom svetu — a na neka od njih uskoro bi mogla da odgovori misija bez presedana koja će u novembru postaviti dvije letjelice u orbitu oko Merkura.
Planeta koja se smanjuje
Kako se Merkur smanjivao, pukotine su se vjerovatno pojavljivale širom njegove površine na ujednačen način. Međutim, krateri i ostaci nastali tokom milijardi godina udara prekrili su mnoge od tih pukotina, rekao je glavni autor studije Gaku Nišijama, planetarni naučnik sa Instituta za svemirska istraživanja Njemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja u Berlinu.
Blizina Merkura Suncu učinila ga je planetom koju je teško proučavati i istraživati. Samo dvije misije upustile su se u ovo surovo okruženje tokom prethodnih decenija: NASA-in „Mariner 10“ 1974. godine i misija te agencije „MESSENGER“ 2011. godine.
„Mariner 10“ izveo je prelete pored planete koji su otkrili intrigantne bore Merkura, dok je „MESSENGER“ pružio globalniju sliku karakteristika planete, rekao je Bernhart, koji je takođe proučavao smanjivanje Merkura.
Nišijama i njegov tim koristili su podatke misije „MESSENGER“ kako bi napravili globalnu mapu hrapavosti površine Merkura. Uočili su da u najhrapavijim djelovima Merkura ima manje bora nego u glatkijim oblastima njegove površine.
“To nas je navelo da pomislimo da postoji proces koji zaklanja strukture skraćivanja“, rekao je Nišijama, poput ostataka koji prekrivaju znake skupljanja na površini.
Tim je procijenio koliko bi bora moglo da postoji širom površine Merkura kada ne bi bile skrivene ostacima. Proračuni su pokazali da se planeta možda smanjila 10 do 30 odsto više nego što se ranije vjerovalo, odnosno da je promena njenog poluprečnika iznosila oko 11,6 kilometara. Prethodne studije ukazivale su na promjenu poluprečnika između jednog i dva kilometra, odnosno do sedam kilometara.
Dr Pol Bern, vanredni profesor nauka o Zemlji, životnoj sredini i planetama na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, rekao je da je moguće da su prethodne studije o smanjivanju Merkura, uključujući jednu njegovu, propustile geološke pukotine na planeti zato što ih je bilo teško uočiti u hrapavim oblastima ili zato što uopšte nijesu nastale zbog izuzetno neravne kore Merkura. Bern nije učestvovao u najnovijoj studiji.
“Ipak, ako možemo precizno da izmjerimo koliko se Merkur smanjio, možemo bolje da procijenimo slojevitost njegove unutrašnjosti, veličinu i sastav njegovog jezgra, njegovu tektonsku i vulkansku istoriju, način na koji nastaje njegovo magnetno polje i još mnogo toga“, napisao je Bern, koji je i direktor Geonaučnog čvora NASA-inog Sistema planetarnih podataka, u imejlu.
Merkur je druga najgušća planeta u našem Sunčevom sistemu, poslije Zemlje, uglavnom zbog svog velikog metalnog jezgra.
Izračunavanje koliko se planeta smanjila moglo bi da pruži uvid u jezgro Merkura i u ono što se događalo u unutrašnjosti planete dok se hladila.
“Veće smanjivanje znači da bi Merkur mogao da ima veće metalno jezgro, manje lakih elemenata poput silicijuma pomešanih u metalnom jezgru ili višu početnu temperaturu“, rekao je Nišijama.
Pogled na Merkur bez presedana
Misija „BepiKolombo“, koja je nedavno započela završnu fazu dolaska do Merkura nakon putovanja dugog gotovo osam godina, pozicioniraće dvije letjelice u blizini planete krajem ove godine.
Podaci o topografiji koje će misija prikupiti mogli bi naučnicima da omoguće da preciznije procjene koliko se Merkur smanjio tokom vremena i da prikažu litice, kratere i grebene planete kao nikada ranije, rekao je Nišijama, koji je član naučnog tima misije „BepiKolombo“.
„BepiKolombo“ će obaviti prva sveobuhvatna globalna merenja topografskih karakteristika Merkura, što „MESSENGER“ nije mogao da uradi, rekao je Bern.
“Ti novi podaci biće ključni za provjeru da li su ovaj i drugi radovi o globalnom skupljanju tačni. Ali pretpostavljam da ćemo utvrditi da jesu i da još uvijek imamo veoma mnogo toga da naučimo o sićušnoj planeti najbližoj Suncu”, rekao je Bern.
Dok je „MESSENGER“ prikupio podatke visoke rezolucije za sjevernu hemisferu Merkura, „Mercury Planetary Orbiter“ misije „BepiKolombo“ meriće i topografiju i hrapavost površine širom južne hemisfere, rekla je dr Kelsi Krejn, geološkinja u kompaniji Seres Engineering and Services u Čarlstonu, u Južnoj Karolini. Krejn nije učestvovala u novoj studiji, ali je ranije analizirala karakteristike površine Merkura koristeći podatke misije „MESSENGER“.
“Instrumenti na letjelicama otkriće gravitacione anomalije, poboljšati procjene debljine kore i strukture unutrašnjosti i utvrditi elementarni i mineralni sastav površine. Sve ove vrste podataka međusobno se dopunjuju, pomažući naučnicima da ispričaju potpuniju priču o evoluciji planeta i podstičući nova pitanja kojima će buduće misije morati da se pozabave“, rekla je Krejn.
Merkur se vjerovatno smanjio više od bilo koje druge planete zato što je njegovo jezgro mnogo veće u odnosu na veličinu same planete nego kod drugih stenovitih svetova u našem Sunčevom sistemu, rekao je Bernhart.
Iako smatra da su metodologija i rezultati rada uverljivi i pouzdani, Bernhart je rekao da veruje da bi tako dramatično smanjenje veličine Merkura izazvalo vidljivo nabiranje velikih razmjera širom površine planete.
Bernhart i njegov tim rade na sopstvenom istraživanju kako bi utvrdili koliko se planeta smanjila, ali je rekao da podaci iz orbite možda sami po sebi neće dati odgovor na to pitanje.
“Uz sve stvari koje državni novac može da kupi, možda je podrška našim najboljim inženjerima i naučnicima da pošalju robotske ‘čizme’ u sprženu prašinu Merkura jedna od najinspirativnijih“, rekao je.