Rektor Božović želi sastanak sa poslanicima

Univerzitet Crne Gore UCG raspisao je konkurs za izbor rektora za trogodišnji period, od 2027 – 2030. Potencijalni kandidati mogu da se prijave u roku od 20 dana od dana objavljivanja konkursa u dnevnim novinama. Pobjeda je juče razgovarala sa pojedinim profesorima koji su tražili da se promijeni način izbora rektora, te pojedini poručuju da se pod aktuelnim uslovima – neće kandidovati.

Grupa profesora nedavno je pokrenula inicijativu kojom traže da se na Univerzitetu izmijene propisi na način da se izbor rektora ubuduće obavlja putem mini referenduma. Traže organizovanje glasanja kao na izborima, na kojem bi učestvovala cjelokupna akademska zajednica. Ta njihova inicijativa stigla je do zakonodavnog doma, te se očekuje u matičnom odboru rasprava. I opozicionari i pozicionari su komentarisali da aktuelno rješenje treba da se unaprijedi.

Profesori komentarišu da je, imajući u vidu postojanje inicijative, brzopleto što je UCG pokrenuo postupak izbora rektora, da se očito nekome žuri i da rukovodstvo ne pokazuje kolegijalnost, odnosno da ne žele da se obezbijede ,,slobodni izbori“.

Profesor dr Vladimir Pešić je jedan od potpisnika inicijative kojom se traže neposredni izbori za prvog čovjeka Univerziteta.

“Činjenica da je izbor rektora pokrenut čak 11 mjeseci prije ukazuje na institucionalnu žurbu da se zadrži status kvo i da se obezbijedi kontinuitet trenutne vladajuće upravljačke garniture na UCG prije nego što država dobije priliku da promijeni pravila igre u korist direktne demokratije na Univerzitetu. Pametnome dosta”, rekao je juče za Pobjedu prof. dr Vladimir Pešić, odgovarajući na pitanje da li će da se kandiduje za rektora.

Stigli dopisi

Pobjeda je razgovarala sa predsjednikom Odbora za prosvjetu, nauku, sport i kulturu Nikolom Rovčaninom o tome je li izvjesno kada će se zakazati tematska sjednica o načinu izbora rektora.

“Dobili smo dopis ministarke prosvjete, a prije dva sata i rektora Univerziteta u odnosu na dopis koji je poslao Odbor, a vezano za tematsku sjednicu. Između ostalog, oni predlažu da je, prije svega, svrsishodno da se održi sastanak Ministarstva, Rektorata i članova Odbora u vezi sa ovom temom i inicijativom. U odnosu na taj prijedlog institucija, razgovaraću sa članovima Odbora, danas ili sjutra. Dopis je proslijeđen svim članovima Odbora”, rekao je Rovčanin.

Profesori koji inicijativom osporavaju aktuelni način izbora rektora negoduju što prvog čovjeka Univerziteta bira Upravni odbor. U Upravnom odboru sjede i predstavnici Vlade, te smatraju da u izboru postoji uticaj izvršne vlasti i da Univerzitet nije autonoman, kako stoji na papiru da jeste. Profesori su stava da na najstarijoj ustanovi visokog obrazovanja nikada nije zaživjela direktna demokratija. Javna je tajna, kako su poručivali, da se uvijek zna ko će da bude rektor i da taj izbor nije bio odraz stava cjelokupne akademske zajednice.

Pobjeda je nedavno pisala da se u akademskoj zajednici, kako su nam tada ispričali pojedini profesori, ,,uveliko zna“ da će buduća rektorka da bude Irena Orović, aktuelna prorektorka. Do danas Orović nije odgovorila na pitanja na tu temu, kao ni rektor Vladimir Božović. Pojedini profesori su tada komentarisali da sarađuju sa rukovodstvom i da imaju provjerenu informaciju da Božović lobira da Orović bude izabrana za rektorku. No, poručivali su – možda se pojavi neki drugi kandidat i priredi se iznenađenje akademskoj zajednici. Pojedini članovi Senata tada su kazali Pobjedi da nemaju informacije da rektor lobira za bilo koga.

Neće se prijaviti

Profesori koji bi željeli da se prijave za izbor rektora kritikuju rukovodstvo što ne pokazuje spremnost za dijalog i za – promjene.

Tu je i prof. dr Radovan Stojanović koji kaže da se pod ovim sadašnjim uslovima neće prijaviti na konkurs.

“Ako bi bili neposredni demokratski izbori bila bi mi čast da na njima učestvujem kao nezavisni kandidat. Mislim da bi i drugim kolegama bilo drago da kandidaturom daju doprinos akademskoj demokratiji u relaksirajućim uslovima. Normalno, ako posluži zdravlje”,  kazao je Stojanović.

On dodaje da lično smatra da u nedemokratskim uslovima, odbijanje kandidature šalje jaču poruku od kandidovanja.

Prof. dr Veselin Mićanović ranije je najavio da će se prijaviti na konkurs za izbor rektora, zbog čega je došlo do njegovog sukoba sa rektorom Božovićem, pa je kasnije i ostao bez prorektorske funkcije. Mićanović je juče kazao Pobjedi da će sada razmisliti da li će se upustiti u proceduru, koja po aktuelnom Statutu UCG omogućava projektovanom kandidatu sigurnu pobjedu, a drugima siguran poraz.

Komentarišući pokretanje postupka za izbor rektora, Mićanović kaže da se očigledno nekom žurilo, da nije postojala volja da se demokratizuje proces i to jasno ukazuje koliko smo kao društvo nezreli i spremni da gušimo slobodu izbora i drugačijeg mišljenja.

“Koncept neposrednog izbora rektora ne garantuje ni jednom kandidatu siguran izbor, naprotiv on obezbjeđuje veće šanse prohodnosti kandidatu koji je ponudio kvalitetniji i realniji program razvoja univerziteta i akademske zajednice. Ako principe postavimo iznad ličnih odluka, onda smo na putu uzajamnog poštovanja i sinergijskog rada na unapređenju naučnoistraživačke, nastavne i stručne djelatnosti”, rekao je on.

Dodaje da je činjenica da je inicijativa za neposredan izbor rektora javno pokrenuta, da je dobila podršku zaposlenih sa više fakulteta, da je dostavljena Skupštini i da je nakon razgovora sa podnosiocima inicijative najavljena tematska sjednica nadležnog skupštinskog odbora.

“Indikativno je da praktično odmah nakon otvaranja tog pitanja, Upravni odbor pokreće proceduru za izbor rektora za mandat 2027–2030. Da li je to slučajnost – neću nagađati. Ali da tajming opravdano izaziva pitanje – apsolutno jeste. Ako neko želi da dokaže da inicijativa nije imala nikakav uticaj, najjednostavniji način je potpuna transparentnost: objaviti obrazloženje zbog čega se procedura pokreće baš sada i zašto se nije sačekala tematska sjednica skupštinskog odbora. To bi otklonilo dileme. Sve drugo ih samo produbljuje”, poručuje Mićanović.

A da li eventualna izmjena zakona može ,,zakačiti“ aktuelnu proceduru u načinu izbora rektora, Mićanović odgovara da ovdje treba posebno biti oprezan sa terminologijom.

“Ne bih insistirao na klasičnoj retroaktivnosti, jer Ustav Crne Gore polazi od zabrane povratnog dejstva zakona, uz vrlo uzak izuzetak za pojedine odredbe zakona kada to zahtijeva javni interes utvrđen u postupku donošenja zakona. Mnogo je čistije i pravno održivije pitanje prelaznih i završnih odredbi kojima bi se uredilo da se novi model izbora primijeni na postupak koji još nije okončan. Drugim riječima, nije ključno da li će neko novoj odredbi dati etiketu „retroaktivna“, već da li će zakon jasno propisati šta se dešava sa postupkom koji je započet po starim pravilima, a u međuvremenu su pravila promijenjena”, kaže Mićanović.

On ističe da je to pitanje zakonodavca i mora biti riješeno preciznim prelaznim odredbama.

“Moj stav je da ne treba unaprijed govoriti da je neposredni izbor pravno nemoguć. Ako postoji politička i društvena volja da se model promijeni, zakonodavac može urediti način prelaska sa jednog sistema na drugi. Ali to mora biti urađeno tako da bude u skladu sa Ustavom, principom pravne sigurnosti i zaštitom legitimnih prava učesnika postupka. Zato je moj osnovni zahtjev jednostavan: Nemojmo prvo birati rektora po modelu za koji upravo raspravljamo da li treba da bude promijenjen. Prvo donesimo odluku o modelu, a onda sprovedimo izbor”, zaključuje profesor Mićanović.

Aktuelni rektor Vladimir Božović obavlja drugi mandat koji se okončava u avgustu. On nema pravo da se ponovo kandiduje. Dio javnosti je njegov izbor kritikovao kao politički. Kako procedura nalaže, najveće akademsko tijelo – Senat izjasniće se o prijedlogu kandidata za novog rektora. Prolazi onaj koji dobije većinu glasova od ukupnog broja članova tog tijela. Izborna komisija za sprovođenje postupka izbora Senatu dostavlja kandidature. Predsjednica komisije je prof. dr Aleksandra Vuksanović Božarić, a članovi prof. dr Špiro Ivošević i mr Tatjana Krkeljić. Nakon izjašnjena Senata, prijedlog se potom upućuje Upravnom odboru – koji na kraju bira rektora.

,,Tematska sjednica pitanje institucionalne hitnosti“

Profesor Mićanović kaže da oglušavanje političkih subjekata o spremnosti da ovo pitanje, koje se tiče njihove inicijative, što hitnije postave na dnevni red je rezultat nerazumijevanja prioritetnih stvari u društvu.

“Svjedoci smo da se posljednjih godina sve više govori o nelegalnim diplomama, pa sam spreman javno iskazati stav da samo oni ljudi koji mogu javno objaviti svoje diplome i stečena zvanja su spremni da budu istinske vođe naroda. Inicijativa podstiče legitimitet, transparentnost i razvojnu dimenziju državnog univerziteta. Ali upravo tu vidim ozbiljan problem. Ako je već otvorena procedura za izbor rektora, onda tematska sjednica više nije samo poželjna – ona postaje pitanje institucionalne hitnosti”, rekao je Mićanović.

Mićanović: Procedure za izbor rektora se nijesu otvarale ovako rano

Mićanović kaže da se formalno posmatrano, ovim postupkom se daje legitimitet da Upravni odbor u nekom narednom periodu može raspisati konkurs i 35 mjeseci prije isteka mandata izabranom rektoru ili preciznije rečeno da može pokrenuti proceduru novog konkursa neposredno po stupanju na dužnost izabranog rektora, jer je sigurnija varijanta da će na taj način obezbijediti željeni izbor, što bi u opštem žargonu rekli cilj opravdava sredstva.

“Niko ne spori pravo Upravnog odbora da pokrene proceduru u skladu sa važećim propisima. Međutim, univerzitetska vlast ne bi smjela da se vodi samo pitanjem šta je formalno dozvoljeno, već i pitanjem šta je akademski odgovorno i institucionalno opravdano. Ako znamo da je pokrenuta inicijativa da se promijeni sam model izbora rektora i da se uvede neposredan izbor od akademske zajednice, onda je najmanje što se očekuje od UO jeste da sačeka da se o toj inicijativi ozbiljno razgovara”, rekao je on.

U suprotnom, kako dodaje, stvara se utisak da se konkurs raspisuje upravo u trenutku kada se otvorila mogućnost promjene pravila igre.

“Univerzitet bi trebalo da bude prostor u kojem se o pravilima odlučuje prije nego što se po tim pravilima izabere čovjek koji će njima biti obuhvaćen. Nije sporno da je postupak moguće pokrenuti ranije, ali jeste sporno da se to radi sada, bez prethodnog okončanja rasprave o tome ko uopšte treba da bira rektora”, rekao je on.

Što se prethodne prakse tiče, kako dodaje, ona pokazuje da se procedure nijesu otvarale ovako rano.

“Bile su formalno pravno, akademski i institucionalno u realno očekivanim rokovima šest mjeseci prije isteka mandata. Dakle, 11 mjeseci unaprijed nije standard koji treba normalizovati samo zato što ga važeći propis izričito ne zabranjuje”, rekao je Mićanović.

Senat: Pozivamo sve učesnike, kao i sve subjekte van Univerziteta, da se uzdrže od pritisaka i neprimjerenih uticaja

I Senat se juče oglasio povodom aktuelne situacije. Oni su saopštili da raspisivanje izbora predstavlja redovan i očekivan korak u primjeni novog Zakona o visokom obrazovanju i Statuta Univerziteta Crne Gore.

“Senat će ulogu u ovom postupku vršiti odgovorno, samostalno i u skladu sa najvišim akademskim standardima. Očekujemo da izborni proces bude zasnovan na programima, rezultatima i vizijama razvoja Univerziteta, uz puno poštovanje dostojanstva svakog kandidata i institucionalnog integriteta Univerziteta Crne Gore. Izbor rektora nije samo izbor pojedinca, već odluka o pravcu u kojem će se Univerzitet razvijati. Zato ovaj postupak mora ostati u prostoru argumenata, akademske odgovornosti i slobodnog odlučivanja nadležnih organa Univerziteta”, naveli su oni.

Pozivaju ,,sve učesnike, kao i sve subjekte van Univerziteta, da se uzdrže od pritisaka, neprimjerenih uticaja na organe UCG i nadležno Ministarstvo kojima bi se moglo dovesti u pitanje povjerenje u izborni proces“.